Pastrmajlija

Obožavam pastrmajliju. Naša ljubav traje jako odavno, još od onda kada sam se u nju zaljubila na prvi....zalogaj! :) Mirisna, meka, a hrskava, topi se kada zubima zagrizem mekano tijesto natopljeno mesnim sokovima i gricnem hrskavu koricu s vana... Pastrmajlija je moje hedonističko utočište, raj za sva čula, a danas je bila i krasan završetak polu-ugodnog radnog dana.

Pastrmajlija (negdje je zovu u makedonska pizza) je hljebno tijesto nadjeveno začinjenim kockicama mesa koje se peče u krušnoj peći.  Originalno i izvorno namjesto današnje svinjetine i takođe aktuelne piletine, pastrmajlija se nadjevala sušenom ovčetinom - pastrmom, pa odatle i taj naziv ove moje ljepotice. :)

U Makedoniji, naaaaajjjpoznatije pastrmajlije su one iz Štipa, koje su svojevremeno bile opjevane i u nekim pjesmama, zatim veleške i svetinikolske pastrmajlije. U veleškim i svetinikolskim pastrmajlijama ide i jaje i/ili čak i sir, što je meni lično gastronomski heres i pastrmajliju sa jajetom ne volim nikako.

Možda će nekome ovo izgledati kao patetičan doživljaj, ali za mene ona nema samo gastronomsku vrijednost, već i nostalgičnu. Iako ovdje živim već duže vrijeme, srce me vuče tamo, na jug...

T'ga za jug

Orelski krilja kak da si metneh
i v naši st'rni da si preletneh!
Na naši mesta ja da si idam,
da vidam Stambol, Kukuš da vidam,
da vidam dali s'nceto i tamo
mračno ugrevjat, kako i vamo.

Ako kako ovde s'nceto me stretit,
ako pak mračno s'nceto svetit:
na p't dalečni ja ke se stegnam,
i v drugi st'rni ke si pobegnam,
k'de s'nceto svetlo ugrevjat,
k'de neboto zvezdi posevjat.

Ovde je mracno i mrak m' obviva
i temna m'gla zemja pokriva:
mrazoj i snegoj, i pepelnici,
silni vetrisča i vijulici,
okolu m'gli i mrazoj zemni,
a vg'rdi studoj, i misli temni.

Ne, ja ne možam ovde da sedam!
Ne, ja ne možam mrazoj da gledam!
Dajte mi krilja ja da si metnam
i v naši st'rni da si preletnam:
na naši mesta ja da si idam,
da vidam Ohrid, Struga da vidam.

Tamo zorata greit dusata
i s'nce svetlo zajdvit v gorata.
Tamo darbite prirodna sila
so s'ta raskoš gi rasturila:
bistro ezero, gledas, beleit
ili od vetar sino temneit:
pole pogledniš, ili planina
-segde Boževa je hubavina.

Tamo po s'rce v kaval da sviram,
s'nce da zajdvit, ja da umiram! 

Potrebno

• 500 gr mekog bijelog pšeničnog brašna tip 400 (+ za formiranje pastrmajlija)
• 1 kockica svježeg kvasca (20 gr)
• 3 ravne kafene kašičice praška za pecivo
• 1 ravna kašičica soli
• 1 supena kašika šećera
• oko 350 ml vode (zavisi koliko će  vode "popiti" brašno koje budete koristili)

I još

• 500 gr svinjskog mesa (od plećke) ili pilećeg filea
• par kašika ulja
• 1 kašika supena crvene začinske paprike/slatke
• so za meso (po ukusu)
• malo maslaca za premazivanje korice

Postupak

Obzirom na to da mi je danas bio dan full ispunjen kojekakvim sastancima i znala sam da ću kući doći kasnije i neću imati vremena nizašta, meso sam spremila još večer prije. Ovaj put sam koristila svinjetinu, iako u zadnje vrijeme piletina nam je br.1 meso koje koristimo za ovaj recept. Dakle, meso sam isjeckala na manje kockice, posolila, dodala crvenu papriku i par kašika ulja, tek toliko da svaka kockica mesa bude obavijena tom začinskom emulzijom. Stavila u posudu sa poklopcem i zaboravila je do danas poslijepodne :)

Jutros sam kvasac otopila u malo mlake vode u koju sam dodala šećer i dodala ga brašnu. Zatim sam dodala so i ostatak vode (ja sam stavila hladnu), pa sam mutilicama za tijesto mikserom fino izmiksala da bude glatko. Mutila sam dok se tijesto nije počelo odvajati od zidova posude. Zatim sam ga prekrila najlonskom folijom i stavila sam ga u frižider.

Inače, kada se pravi pastrmajlija brašnu se dodaje mlaka voda, a ne hladna, pa tijesto standardno raste dok ne udvostruči volumen, međutim nisam imala toliko vremena da kada dođem s posla još pravim i tijesto, pa sam probala ovako (po prvi put) sa hladnom vodom.

Tijesto je stajalo u frižideru nekih 8 sati do mog povratka kući i bilo je lijepo vidjeti ga naraslog do vrha posude u kojoj me je čekalo :)

Na obilno pobrašnjenu radnu površinu staviti komad tijesta. Ovdje iskoristiti neko pomagalo, jer se tijesto lijepi i rasteže kao žvaka.

Preko tijesta posuti još brašna i rukama razvući duguljastu formu, kao kanu :))))

Forme ređati u papirom obloženi pleh od rerne i na sredini svake forme poredati nasjeckano meso.

Malo maslaca narezati na male, tanke listiće i ponegdje staviti preko mesa. 

Peći u prethodno zagrijanoj rerni na 250 C. Kada korica zarumeni, gotove su. Dok je tijesto još vrelo, kockicom maslaca preći preko tijestastog ruba pastrmajlije. Pustiti da se odmori nekih 5  do 10 minuta, rezati ili jednostavno samo zagristi ovu ljepoticu i uživati. 

Pastrmajlije najbolje idu zimi i u jesen, a kakvo nam je vrijeme ovdje, i pomislila sam da je jesen. Uz pastrmajliju preporučujem čašu crnog vina T`ga za jug. :)

Uživajte! :)