Subota je, hladno je do bola, a napolju već 3 dana neprekidno pada snijeg. Jesmo li zavejani? Jesmo! :)
Večeras smo ja i moj stariji sin istovremeno izveli pse u večernju šetnju i iako to prije svega izgleda, a bome i zvuči kao da koljem pse, uživala sam do maksimuma. :))))
Ne izvodimo pse zajedno, osim kada se nose na livadu da se dobro istrče. A kako smo zavejani i do livade se ne može, osim ako se igramo Dedala ili u gorem slučaju, Ikara, ostaje nam opcija šetnja ulicom i između zgrada. Sve je to fino i krasno, dok Hitler aka Brita ne izađe zajedno sa Charlijem. On hoda fino i odradi sve po P.S.-u, ali ona? Jel on ispred nje, to se otima, urla, skiči kao da je kolje neko. Ljeti su ljudi znali izlaziti na prozore da vide ko to zlostavlja psa. A ja? U zemlju propasti od stida.
Charlie
Na "našoj" livadi :)
Nije da se ne radi s njom, nije da je totalni dibidus, jer ta njena minijaturna glavica razmišlja 200 na sat. Sve živo razumije, ali radi ono što ona hoće. Kod nje ni Mirko (efikasni pedagoški intrument koji je izašao iz raja) ne pomaže.
Madame :)
Grtalica :)
I gledam ja i Cesara Milana. Nije da ne. Svakog petka se fino natakarim pred TV, okrenem na National Geographic i gledam i zapisujem. Časna pionirska! :) I nije da je ubleha, neke cake koje sam pokupila fakat pale. Ali i pored svega stoji da se mora raditi s njom. I to svakodnevno. A ja to svakodnevno nemam. Ne što neću, nego mi kratak dan. :) A i noć mi se polako skraćuje. :)
Kod "bate" :)
Nego, pođoh ja pisati o snijegu i zatrpavanju. Elem, kako se jutros do kasna spavalo, a nismo išli u kupovinu, za večeru je zafalilo kruha. Ne kupujem kruh jer imam pekač i kod nas je vazda domaći kruh. Kupovni kupimo samo ako nam zafali, evo kao večeras. A radnje ne rade, bar ne ove koje su blizu. Ehm, pubertetlije gladne, mlađe mladunče je danas čitav dan na snijegu i gladno je aman! Za ručak je slistio dva tanjira graha, malo odmorio i eno ga opet vani. I znam da će kmečati ako nema "ništa" za večeru.
I šta ću, otvorim pekač, izvadim kazanče i počnem da punim:
- 3 šolje od 200 ml, glatkog brašna
- 1 šolja od 200 ml, mlake vode
- 1 kašičica soli
- 1 kašičica šećera
- 1 kesica praška za pecivo
- 2 jaja
- 2 kašike maslinovog ulja
Pekač je od svih sastojka zamijesio glatko, srednje čvrsto i elastično tijesto. Samo zamijesio, nije ništa zagrijavao nit dizao, jer u tijestu nema kvasca. logično. Kada je on završio svoj dio posla, stupila sam ja na scenu; tijesto sam razvaljala na prst debljine i izrezala forme, kako mi je došlo. Ništa nisam sad precizno rezala, nije mi se dalo. U dublji tiganj sam zagrijala ulje i ove placke, kako ih je nazvalo starije mladunče, sam spuštala u ulje i to sa strane koja je bila odozgo (sa gornje strane). Pržene sam stavljala u rešetkastu zdjelu da se ocijede od viška masnoće, i dala im da večeraju.
Jel šta ostalo? Ni za lijeka! :)
Коментари
Постави коментар